Јасно је да већина људи данас трага за могућностима да унапреди квалитет сопственог живота у свим његовим аспектима – породичном , пословном и партнерском смислу. Међутим, неретко не проналази начин да остваре своје циљеве нити да остваре бољу комуникацију у свом окружењу. Разлози из којих је то тако налази се у чињеници да су устаљене животне навике тешко променити и брзо заменити новима. Ипак, промене су могуће уколико за то постоји права методологија. Познати научник Алберт Ајнштајн рекао је да се проблем не може решити у истом стању ума на којем је настао. Ипак, решења често тражимо у домену нама већ познатог и постојећег на већ познате и постојеће начине који не доносе нове резултате.
Постоје, међутим, разне методологије које могу бити од велике користи људима да освесте сопствене обрасце размишљања и комуницирања са другима, те да свесније овладају овим процесима, остварујући боље разумевање и са собом и са својом околином. Источњачка мудрост каже да човек који с пажњом аранжира букет цвећа истовремено уређује и сопствени ум, али и ум онога ко све то посматра. Пажња је значајна област нашег живота, пословног и приватног; очигледно је колико – тек када је негде „изгубимо“.
Пажња је свакако најзначајнији елемент сваке комуникације међу људима, а често је то аспект који би се могао побољшати. Наиме, неуронаучници истичу да нас пажња повезује са светом у нама и светом око нас – вољно сређивање нашег искуства, сопствених мисли и осећаја зависи управо од ове способности. То значи да ће начин на који усмеравамо своју пажњу одредити оно што видимо, а, потом, и како реагујемо. Да ли је потребно посебно истицати колико је пажња важна за рад са децом и младима, било у учионици, било ван ње?
„Тамо где је наша пажња, идеја и наша енергија“ истичу многи психолошки приступи, а потврђују их разне научне студије. Ипак, наша је пажња често ометена. Кључни у ометању су – чулни и емоционални фактори. У првом случају не можемо да се фокусирамо јер нам је пажња сувише „споља“. Неки пореде ум с мајмунчићем који непрестано скаче с дрвета на дрво. Или смо сувише „унутра“; не умемо да пригушимо унутрашњи дијалог или јак емоционални набој одређује нашу интерпретацију тренутка у којем се налазимо. Наравно, ту су и преоптерећеност, стрес, неиспаваност, лоше навике...Филозоф Виљем Џејмс (Вилијам Џејмс), један од пионира психологије, у својој књизи „Разговори са наставницима“ говорио је експлицитно о вољном одржавању пажње. Он је веровао да би образовни систем који би учио ђаке да својевољно одрже пажњу био најбољи. Последњих година у свету постоје програми који подучавају ову вештину, али и код нас постоје специјализовани тренинзи којима се померају границе концентрације и воље. Ово је важно јер пажња управља нашим емоцијама, стога је значајно знати да постоји могућност за одрасле и децу да научи практичне маневре како да им то буде од користи у свакодневном животу. Извршна пажња прераста у снагу воље и самодисциплине које су од огромног значаја за успешно суочавање са животним изазовима.
Једна од практичних школа са развијеним методама вежбања пажње, подједнако „унутрашње“ и „спољашње“ јесте клиринг (миндцлеаринг). Практичан рад на подизању сопствених капацитета за пажњу је овде у функцији бољег разумевања сопствених менталних и емоционалних образаца, као и боље комуникације са другима. Боља пажња резултира развијањем самосвести, индивидуалне и групне; уколико је реч о тиму. Ово подразумева довођење у баланс фокуса на задатак и на међуљудске односе, а примењиво је на све врсте руковођења и подучавања – било од стране учитеља, менаџера или родитеља. Данас способност пажње и могућности њеног унапређења проучавању и у различитим научним дисциплинама. Посебно је примећено да доба технологије оставља последице на способности концентрације, памћења и учења ( видети књигу „Плитко“ Николаса Кара). Данијел Големан (Даниел Големан), аутор многих књига из домена психосоцијалних вештина, у делу под именом „Фокусираност“ указује на чињеницу да данашња деца одрастају у новој стварности у којој се више прилагођавају машинама а мање људима.
Пошто менталне, емоционалне и социјалне структуре дечјег мозга уче из контаката које дете остварује током дана, много проведеног времена за екраном резултира другачије формираним структурама у мозгу. Ништа није другачије ни с одраслима, јер се и њихове когнитивне навике мењају, под утицајем разних уређаја. Због тога је метод миндцлеаринг-(клиринг) од значаја за освешћивање сопствених унутрашњих процеса и интеракције са светом. Технике и методе клиринга отварају потпуно нову перспективу на пољу комуникација и међуљудских односа који у образовном раду представљају веома значајну улогу. Јер, у процесу преношења знања, вештина, ставова и умећа, добар међуљудски однос отвара све остале канале комуникације и креира окружење за разумевање, на којем се заснива сваки процес учења.
Уколико тога у већој мери нема, сазнајни процес је отежан, а отворене су могућности за разне ситуације неразумевања и конфликта. Познавање неких метода неуролингвистичког програмирања,(НЛП) у образовном процесу може помоћи бољим исходима и резултатима наставе и учења. Такође, фактор пажње је и овде пресудан, јер је он кључ успешне и отворене комуникације. Уколико сопствену пажњу научимо да ослободимо свог саговорника, без да претпостављамо и интерпретирамо његово понашање, а уз вољу да остваримо што боље исходе наше сарадње с децом и младима, резултати могу бити изузетни.
Следи пример из праксе примене НЛП технике на разумевање позиције ученика који је имао лоше резултате из предмета логике који сам тада предавао. Исти ученик је из многих других предмета имао добру оцену и није имао потешкоће с разумевањем материјала. Примењујући вођену комуникацију, сазнала сам од ученика да он воли да учи биологију, из које је одличан, због тога што је сликовита и конкретна (а у мом уџбенику из логике, која је апстрактна наука, није било ниједног цртежа!), његово уверење било је да је биологија значајна зато што му помаже да разуме свет (дакле, није увидео смисао логике у откривању света, остала је више апстрактна), идентификовао се са Жак Кустоом и људима блискима природи и живом свету (није могао да се идентификује ни са чим из). логике). Дакле, ученик је био спреман да подели информације о сопственој мотивацији и перцепцији света на чијој мапи предмет логике није имао места јер није кодиран на њему читљив начин. Решење за слабу оцену из логике произашло је из холистичког приступа ученику, уважавајући његов перцептивни систем, постепено му „отварајући чула“ за апстрактније теме користећи се управо примерима и аналогијама из света биологије, који је њему близак и познат.
Из холистичког приступа управо и потиче идеја да се сви животни процеси могу подвести под тему комуникације; јер, на пример, ни раста биљака такође не би било без њихове „комуникације“ са водом, светлошћу и земљиштем. Комуникација остаје, исто тако, у центру личног и професионалног раста и развоја, подједнако деце, младих али и одраслих људи. На комуникацији се може успешно радити и она се може освешћивати и унапређивати; човек се може и мора образовати и култивисати.
