Технике рада и технолошки приступ у клирину и коучинг моделу заснованом на њему, могу се представити у пет категорија или нивоа. Прва два нивоа („-1“ и „1“) баве се порастом клијентове комуникативне способности. Уз помоћ овог метода личног развоја постиже се боље представљање себе, растерећење од појединих садржаја и емоционалних оптерећења, отварање појединих игнорисаних аспеката животне реалности, увиди и пораст разумевања.
Шири и потпунији приступ раду са циљевима и проблемима одваја се на наредном – другом („2“) нивоу, када се они јасније могу дефинисати, односно препознати њихови узроци и ослободити пажња која је за њих хронично везана. Проблеми се тако трансформишу у пројекте који се онда обично реализују по систему „корак по корак“. Ово је праћено тренингом неопходних способности и култивисањем самодисциплине, бољим газдовањем својом животном енергијом.
У наставку рада (ниво „3“) клијент се суочава са стидом и осећајем кривице. Док се на почетку рада обично налазио у позицији жртве, кривио околину и био несвестан сопственог дела одговорности, клијент сада почиње да открива своју умешаност у настајање проблема, постепено култивише сопствену етику у понашању с другима и развија виши ступањ одговорности за своје поступке.
На четвртом нивоу, клијент се хвата у коштац с фиксираним ставовима, карактерним цртама личности и својим деструктивним животним сценаријем. У клирингу, овај аспект рада је теоријски и оперативно веома добро развијен, те буквално представља технолошки пробој на пољу психотерапије и личног развоја.
