У књизи „Mindclearing; the key to mindfulness mastery“ (Whieldon, 2016) једној од најновијих која се бави популарнијим представљањем mindfulness метода клиринга ( mindclearing) ауторка говори о пракси менталне хигијене која је права добробит за човека 21. века. Колико је препозната ова тема најбоље сведочи чињеница да је mindfulness метод био промовисан на насловној страни часописа „Time“ 2014. године. „ Није више питање да ли овај метод ради, већ зашто и како ради“ (Whieldon, 2016 : 226 ) наводи ауторка ове књиге.
Она истиче самоспознајни ефекат практиковања клиринга, поредећи га с Патанђалијевом древном науком јоге комбиноване са савременим терапијским методама.
Постоје истраживања која указују на могућу везу између мindfulness метода какав је и клиринг и онога што назваmo самоспознајом. Самоспознаја или знање о себи односи се на перцепцију сопствене личности или личних образаца мишљења, осећања и понашања, као и знање о томе како други доживљавају те обрасце.
Постоје предлози да тренинзи пажње буду саставни део едукативних садржаја за унапређење учења и самоконтроле.
Може се претпоставити да учење може бити унапређено и уређењем окружења које подстиче релаксацију и пажњу, али и кроз редовну праксу контемплације где онај који учи стиче вештине самоконтроле.
Фокусираност
Начин на који усмеравамо своју пажњу често ће одредити оно што видимо. Већина људи препознаје ову тему у тежини да се буде „сада и овде“ коју приступа за самопомоћ често промовишу. Изгледа да ништа није лакше, али пракса показује многе чињенице које нас ометају како бисмо постигли ово стање.
Кључни у ометању су – чулни и емоционални фактори. У првом случају не можемо да се фокусирамо јер нам је пажња сувише „споља“. Неки пореде ум с мајмунчићем који непрестано скаче с дрвета на дрво. Или смо сувише „унутра“; не умемо да пригушимо унутрашњи дијалог или јак емоционални набој одређује нашу интерпретацију тренутка у којем се налазимо. Наравно, ту су и преоптерећеност, стрес, неиспаваност, штетне навике...Није необично што фокусираност називају „неприметним покретима“ јер су управо ове кључне способности за животне навике у области образовања, финансија, здравља и друштвених односа. Могуће је управљати сопственом пажњом, а за то је потребно вежбање. Једна од практичних школа са развијеним методама вежбања пажње, подједнако „унутрашње“ и „спољашње“ јесте клиринг.
Практичан рад на подизању сопствених капацитета за пажњу је овде у функцији бољег разумевања сопствених менталних и емоционалних образаца, као и боље комуникације са другима. Боља пажња резултира развијањем самосвести, индивидуалне и групне; уколико је реч о тиму. Ово значи довођење у баланс фокуса на задатак и на међуљудске односе, а примењиво је на све врсте руковођења и подучавања – било од стране учитеља, менаџера или родитеља. Данас способност пажње и могућности њеног унапређења проучавању и у различитим научним дисциплинама. Посебно је примећено да доба технологије оставља последице на способности концентрације, памћења и учења. Данијел Големан, познати аутор, указује на чињеницу да данашња деца одрастају у новој стварности у којој се више прилагођавају машинама а мање људима. Пошто менталне, емоционалне и социјалне структуре дечјег мозга уче из контаката које дете остварује током дана, много проведеног времена за екраном резултира другачије формираним структурама у мозгу. Ништа није другачије ни с одраслима, јер се и њихове когнитивне навике мењају, под утицајем разних „геџета“.
Потребно је, дакле, подићи степен своје пажње, самосвести и одговорности у многим доменима. На овај се дуги пут креће - од самога себe.
Литература
Големан, Данијел. Деструктивне емоције, научни дијалог с далај – ламом. Београд, Геопоетика, 2004.
Големан, Д. Социјална интелигенција. Београд, Геопоетика, 2007.
Големан, Д. Фокусираност, неприметни покретач изврсности. Београд, Геопоетика, 2015.
Whieldon, A. Mind Clearing: A Key to Mindfulness Mastery. Jessica Kingsley Publishers, 2016.
